“Bošnjak” 1894. – Popis donatora “za pogorjele Tešnjake” iz Maglaja

Za pogorjele Tešnjake.

Dalje darovaše iz Maglaja:

Ibrišim 1 for.,

Mehmed Omer aga Softić 3 fr.,

Smajić Ibro 2 fr.,

Avdaga Arifović 80 nč.,

Delibegović Mujo 1 for.,

Avram Danon 60 nč.,

Avram Musafija 1 for.,

Herman Weisz 1 fr.,

Sabit Osmanagić 1 for.,

Milan Ilić 1 fr.,

Aleksa Arsanović 60 nč.,

Mehmed Šečić 1 fr.,

Mahmud Merdić 1 for.,

Salih ef. Numanović 1 for.,

Mahmud Krzić 1 for.,

Emin Arapčić 1 fr.,

Nuraga Smajlagić 50 novč.,

Ibrahim Smajlagić 1 for.,

Husejn Smajlagić 50 nč.,

Hodža Mešić 1 fr.,

Meho ldrizović 40 nč.,

Hafiz Hadžialić 1 fr.,

Arif Obralić 1 fr.,

Marica Šojat 1 fr.,

Ibro Čičeklić 1 fr.,

Suljo Džambegović 1 fr.,

Mujo Muharemović 1 for.,

Šandor Lobenwein 50 nč.

Dalje je bez iskaza podareno iz Maglaja 58 fr. 97 nč.

Pismo tuzlanskog advokata dr. Sigmund Weiss – a od 30. avgusta 1894. upućeno Huseinu Gračiću

Dr. SIGMUND WEISS
ADVOKAT – DOL. TUZLA D. TUZLA, 30. Augusta 1894.
Gosp. Husejin Gračo

Maglaj

U stečajnom predmetu Atifa Arapčića iz Maglaja morao sam u smislu dotičnih platežnih nalogah nakon dignuća stečaja, a to tekom ove godine položili kao upravitelj stečajnine u gotovom novcu u ime različitih pristojba svote od 2fre, 3fre 20g, 4fre, 11fre 40g, 99fre 99g, te 70fre 06g, ukupno dakle 190 fre 65 g.

Polaganjem toga novca u porezni ured i ulaganjem utoka proti platežnim nalazima nastao mi je trošak od 32 fra 70. tako da sam za stečajninu imao trošak od 223 fra 35. Pošto stečajnog imetka više nema, to u smislu naredbe zemaljske vlade u Sarajevu od 11/10 1893 (?) 100.714/II te otpisa zajedničkog ministarstva od 4/II 1893 (?) 11.132 taj trošak mogu naplatiti od bivših stečajnih vjerovnika.

Na Vas odnosno Vašu tražbinu odpada svota od / fr 40, pa Vas najljepše molim da mi tu svotu blagoizvolite kretom pošte poslati.

S poštovanjem

Za Dra Sig Weissa
(Schomah)

U tekstu Alije Nametka u kojem opisuje život i djelo Edhema Mulabdića, spominje se Atif Arapčić kao ugledni ondašnji trgovac suhom šljivom i prekomorskom robom, koji je uzeo gradskog bilježnika, Jovana Čokića kao instruktora svom bratiću Eminu (koji je kod njega bio nešto kao knjigovođa, ali na stari način, turskim pismom), da ga “nauči novo pismo i drugo šta treba”.

“Emin je bio Edhemov vršnjak i drug iz ruždije. Za Emina je nabavljena početnica, i on bi svaki dan od svog instruktora naučio po jedno slovo. To bi poslije Edhem od Emina prepisao i tako je preko svog druga naučio i za mjesec-dva postao pismen.”