Bošnjak 1894. Dopis iz Maglaja o zabrani gradnje brana za mlinove na Bosni

Može li biti mlin bez brane?

Iz Maglaja nam dopisnik piše: „Od kad mi za se znamo, kod nas su se gradili mlini po obali Bosne, a da uzmognu mljeti, načini se i brana, koja navraća vodu k mlinu. Sad jedan gragjanin htjede po tom našem starom adetu da sagradi mlin i branu, ali mu bude zabranjeno graditi branu. Ova zabrana, da se grade brane u prvi mah bi rekao da je opravdana i to ovako: Dva mlina stoje jedan prama drugom, a njihove su se brane skoro sastale na sredini Bosne. Usljed toga voda u sredini tada brže juri, te kad zimi led navali, i on mora brže ići, a tom brzinom onda udari o ćupriju i ćuprija se onda mora porušiti. Tako se opravdava ta zabrana, a mi opet ovako mislimo: kad ne bi brana nikako bilo, onda bi led mogao ići po svoj Bosni, te bi tada mogle i veće sante, da idu neraskinute; a kad imaju brane, baš ove brane taj led, te sante skrše u manje santice, te one onda manje štete počine nego li inače. No reći će ko, da su i ove male sante prošle zime našoj ćupriji haka došle, ali moramo znati, da je naša ćuprija bila drvena truhla i deset godina već služila. Dakle njoj nije mnogo trebalo, da klone. Mjesto mlina s branom, veli se da gradimo mline na lagjama. E, ali kad bude prva velika voda, onda će otići u nepovrat – u Savu, kao i ona četiri iz gračaničkog kotara, pošto se nemaju gdje sklonuti. Eto tako je u nas sad nastalo zamašno pitanje: Može li biti mlin bez brane, u koje bi se trebali i stariji da upletu, a da se povoljno riješi, jer ovako ne ide.”